Шта је смешно

Некролог једној чаршији – тако се зове књига путописа Зуке Џумхура, која ће се ових дана појавити у књижарским излозима, писао је НИН пре шездесет година, најављујући дело сачињено од четрнаест слика са пута (Почитељ у Херцеговини, Солун, Пловдив, Цариград, Дамаск, Бејрут, Каиро, Мека, Јерусалим, Џеда и „друге чаршије света“). Непотписани новинар је, наравно, напоменуо да је предговор написао нико други до Иво Андрић!

На стогодишњицу рођења писца и сликара Зуке Џумхура (1920–1989), пронашли смо у архиви нашег недељника рубрику „Један тренутак са...“, у којој му је постављено неколико брзих питања, у складу с ограничењима тог кратког ступца за разговоре са уметницима.

* Како је настала ваша књига?

Зуко Џумхур: Моја књига је настала једноставно, као и сви путописи. Јер, човек путујући, пише путописе... Почиње да запажа, његова запажања му се учине вредним пажње и нађе се у прилици да интимном доживљају да форму јавног чина.

На којим меридијанима живи свет ваше књиге?

У црвоточним, накривљеним кућерцима касаба и ћепенака, или у палатама источњачким, у песку пустиње, у маслиновим вртовима једног света који је

одавно изгубио своју крштеницу. Дошљак је тражио реч и записао: Некролог.

Чему бисте се најрадије смејали, а то из било ког разлога не чините?

Можда бих се најрадије смејао самом себи, али из обзира према својој личности то ипак нерадо чиним.

Како сте дошли на идеју да засмејавате људе?

У ствари, на ту идеју нисам дошао ја, на њу су дошли други. Људи су почели да се смеју ономе што мени није изгледало смешно! Ваша прва карикатура? И поред најбоље воље – не могу се сетити.

Да ли се наш човек данас квалитативно довољно смеје?

Ја мислим да се наш човек, нарочито београдски, има чему смејати. Ако му професионални хумористи не дају довољно смеха, он се лако снађе: сам га измисли и открије.

Кад бисте се после 100 година поново јавили на свету, чему бисте се из данашњег света најпре засмејали?

Електричној струји.