ВЛАДА И СЛАБАШНА НАДА
Француска под блокадом
Нижа старосна граница за одлазак у пензију и одустајање од спорне 64 године, колико је закон првобитно предвидео, нису задовољили већину штрајкача који мисле да власт може много више, док лидери појединих синдиката сматрају да је реч о покушају разбијања протеста
Унову годину Француска је ушла готово у блокади, отказано је 40 одсто железничких линија и то је већ донело хаос у време Божића, а потом се наставило и наредних недеља. Едуар Филип, француски премијер, понудио је зато повлачење неких од спорних одредби новог закона о реформи пензија, не би ли се штрајк који траје од 5. децембра и који је већ блокирао земљу некако привео крају. Радници железнице нашли си се међу онима чији је статус на удару реформе, која предвиђа да се ради дуже за мање пензије, а укида олакшице које су имале професије које носе веће ризике, какав је њихов. Према новом закону радило би се и до десет година дуже, а то је изазвало револт на који се није рачунало.
Влада је понудила оно што може – нижа старосна граница за одлазак у пензију и одустајање од спорне 64 године, колико је закон првобитно предвидео. Штрајкачи пак мисле да влада
може много више, јер то је питање ујединило највећи број штрајкача, од железничара који су почели, преко пилота, наставника, сада и адвоката, који су се почетком недеље придружили протестима у Лиону.
„Да покажем да имам поверења у партнере спреман сам да повучем мере које сам предложио“, написао је премијер у писму којим је позвао на дијалог. Ипак, како је упозорио, преговори са синдикатима ће морати да се окончају пре краја априла, не би ли се започеле реформе како би се пензиони систем стабилизовао до 2027. године. Уколико до тога не дође влада ће морати да учини оно што је већ првобитно намеравала не би ли се решила дефицита и увела систем у нормалне токове.
Ово писмо дало је шансу Лорану Бержеу, лидеру најбројнијег савеза синдиката ЦФДТ да прогласи победу, јер је влада, како сматра, устукнула. Филип Мартинез, лидер утицајног ЦГТ, назвао
је ово разбијањем штрајка. И то управо зато што има синдиката који су сада спремни да одустану, а да притом није јасно шта тачно подразумева владина понуда. Остало је нејасно да ли је повлачење одредбе о старосној граници стално или се односи само на период до 2027, а потом би опет могло да буде примењено. Мартинез не одустаје од захтева за потпуним повлачењем закона, али има синдиката који нису спремни за тако радикалне захтеве. И међу синдикатима почињу несугласице, а штрајк одужио и за саме штрајкаче. Док најтврђи међу њима сваки дан рачунају као малу победу, премијеров потез донео је управо оно од чега Мартинез страхује, повлачење штрајкача.
Није спорно да је реформа неопходна, да буџет више не може да издржи 42 различита система обрачунавања пензије у којима је било скривено мноштво привилегија, нелогичности и неједнакости. Процењује се да би овакав пензиони систем уколико остане непромењен могао да донесе дефицит између 8 и 17 милијарди евра до 2025. године.
Али штрајкачи не желе да дозволе да се кроз стварање универзалног система сада унесу неке друге неправде, каквом сматрају померање старосне границе.
Реформа је била једно од предизборних обећања председника Емануела Макрона и за њега је ово питање од значаја и како би показао да је спреман да спроведе те реформе. Истовремено, стиче све више непријатеља међу огорченим грађанима, а у редовима сопствене партије, где покушавају да пронађу начин да се договоре око спорних питања, трпи притисак да попусти како би реформа ипак могла да се спроведе, а да се не плати цена на изборима. Како се сада чини, то ће бити веома тежак задатак.