БЛОКАДА БЕСКРАЈНОГ РАДА
Француска
За демонстранте су спорне године одласка и износ пензија, и упркос председниковим обећањима, нова правила доносе дужи радни век, а „мобилност“несигурност радног места
Емануел Макрон понудио је својим грађанима да раде дуже, да би добили мање. Потом се суочио са нередима на улицама, штрајковима, нападима и бесом оних који осећају да их чека неизвесна будућност и да ће бити приморани да раде и после одласка у пензију. Из владе на то стижу одговори да ће се реформе спровести, јер је досадашњи начин неодржив, па ће се направити услови који „охрабрују људе да раде дуже“како је то формулисано. С друге стране демонстранти, који већ данима излазе на улице широм земље, такву врсту охрабривања читају као стварање нових прекарних радника који ће сада регрутовати и из редова пензионера.
„Бодовна пензија, рад без краја и конца!“или „Бодовни систем, бацање песка у очи!“, поручили су они.
Реформа пензионог система је питање које су већ деценијама разне владе покушавале да реше. Од Жака Ширака, који је то покушао у више наврата, 1995, када га је спречио штрајк који је трајао три недеље, а потом опет 2003, када је на улице изашло више од милион демонстраната. Три године касније, опет су избиле демонстрације, јер су се млади побунили и натерали владу да одбаци план која је промовисао прекаријатски радни уговор за оне испод 26 година. Никола Саркози направио је мање измене 2010, али још недовољне да би се звале комплетном реформом.
Од владе се може чути да је садашњи систем неодржив и превише расипнички. Он омогућава, оно што ретко који европски нуди, рецимо да у приватном сектору запослени добијају пензију на основу просека 25 најбољих година. У јавном сектору рачунају се плате последњих шест месеци, али су на крају пензије у просеку 75 одсто од те плате. То је просек који знатно надмашује друге европске земље (просек чланица ОЕЦД од 58 одсто).
Ту су и превремене пензије, па разне повластице, па могућност за запослене у јавном сектору да се пензионишу у раним педесетим, па 42 режима пензија у којима се на различите начине добијају пензије које систем, како тврди влада, неће моћи још дуго да издржи. Старосна граница за одлазак у пензију је у последњој деценији померена са 60 на 62, али је то и даље међу најповољнијим европским законима.
Такав систем је прескуп, прекомпликован и неодржив, тврди Макрон, који жели да га поједностави и то тако што би се сваки радни дан претварао у бодове, на основу којих би се на крају рачунала пензија. Тиме се „охрабрује мобилност“, а исти систем би важио за све. „За сваки зарађен евро, свако ће добити иста пензиона права“, обећао је Макрон још током кампање. „Не дирамо ни године одласка у пензију, нити износ пензије.“
Систем би се успостављао постепено, па би старији радници још отишли по старом систему, али за оне рођене седамдесетих и касније ствари би биле сасвим другачије. За демонстранте је управо то спорно, године одласка и износ пензије. Упркос председниковим обећањима, нова правила доносе им дужи радни век и мање пензије, а „мобилност“несигурност радног места.
Критичари кажу да ће одлагање пензије довести у неповољан положај оне који су се запошљавали коју годину касније, рецимо због дужих студија или оне који не буду имали довољно стажа. „Нећемо им дозволити да испразне џепове сиромашних да би нахранили богате“, поручио је Жан Лик Меланшон лидер странке Непокорена Француска, који реформе назива социјалним државним ударом.
Закон, ипак, тек треба да буде разматран са синдикатима и удружењима послодаваца током наредне године и да се потом нађе на гласању у парламенту.
Ако предлог уопште преживи тренутну општу узбуну која тресе француске градове.