Чему та демократија
УОЧИ ТРЕЋЕ РУНДЕ ДИЈАЛОГА О ИЗБОРНИМ УСЛОВИМА
На папиру, неки потези су, од почетка преговора, повучени, али су у стварном животу тензије све веће. Да ли се остварује теза Небојше Крстића о демократији која је у Србији немогућа и непотребна док се решава косовско питање
Више него очигледно власт се потрудила да, између два круга дијалога о изборним условима уз посредовање Европског парламента, промени амбијент због кога је највећи део опозиције најавио бојкот предстојећих парламентарних и локалних избора. Али, не набоље – тензије су све веће, а средства све грубља.
Осим организоване хајке против независних медија, инвентивно надограђене митинзима којима се опозициони лидер Драган Ђилас позива да престане да „убија Србију“, о чему пишемо у посебном тексту, прешло се и на нови ниво обесмишљавања институција.
Није више довољно ћутање Загорке Доловац, распоређене на место републичког јавног тужиоца, на све веће и теже афере које се ваљају Србијом, па се приступило још отворенијој спрдњи са правосудним системом: на иницијативу председника државе и лидера напредњака Александра Вучића, потпредседник те странке и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић покренуо је кривичну пријаву против Вучића и брата му Андреја због афере са плантажом марихуане Јовањица. Да ли због покушаја да избегне одговорност због подношења лажне пријаве у (очекиваном) случају да судство утврди да ниједан од браће Вучић није повезан са узгојем марихуане, или да судије његов допис не би схватиле буквално, Вучевић, међутим, није чак ни навео кривично дело на које се пријава односи. Све то, наравно, не смета министру унутрашњих послова и шефу радне групе за унапређење изборних услова Небојши Стефановићу да оцени да је „урађено хиљаду ствари“али да делу опозиције који је најавио бојкот „никада није довољно“.
Ако ћемо поштено – без обзира на разбуктавање унутаропозиционог ра
та, нема много разлике у оцени стања изборних услова између „бојкоташког блока“и оног дела опозиције који се залаже за излазак на изборе; разлика је само у начину на који два опозициона пола виде одговор на укидање демократских услова. Јер, ни из странака које верују да је и у Србији могуће „чудо“какво се десило у Истанбулу и Будимпешти, није стигла ниједна тврдња да су, „дијалогом“власти и опозиције, озбиљно унапређене околности под којима би, на пролеће, грађани требало да изаберу нову републичку власт и нови састав локалних самоуправа.
У самом „бојкоташком блоку“, како тврде наши саговорници, нема ни говора о преиспитивању одлуке о неизласку на изборе под садашњим условима. Има, додуше, оних који још донекле верују да постоји шанса да се парламентарни избори одложе за јесен – за шта, како тврде угледни правници, нема уставних могућности. Без обзира на то, међутим, у опозиционим редовима и даље се спекулише о могућем раздвајању парламентарних и локалних избора (што напредњацима ни политички никако не одговара) тако да се на пролеће одрже избори за локалне самоуправе, а на јесен за Скупштину Србије. Био би то део (измаштаног?) договора који би подразумевао и унапређење изборних услова, првенствено медијских, па би за одустајање од бојкота било времена и услова.
Уколико избори ипак буду заказани за пролеће (помиње се 29. март) једина могућност учешћа на њима, према речима једног од наших саговорника, настала би у случају „драстичног ослобађања“медија. „Рецимо, да добијемо коуредника на РТС-у“– тако је, на питање како би се то „ослобађање“мерило, одговорио истакнути „бојкоташ“, да би одмах додао да то не сматра вероватним и поновио да је одлука о бојкоту у постојећим околностима – чврста.
У време када овај број НИН-а буде у штампи, о разлозима те одлуке Драган Ђилас, Дејан Николић и Небојша Зеленовић, сви из Савеза за Србију, говориће у Европском парламенту, на трибини коју организује група социјалиста и демократа. Модератор дискусије, према сазнањима European Western Balkans требало би да буде посланик са Кипра, иначе известилац из сенке те посланичке групе за Србију,
У Савезу за Србију не одустају од бојкота у постојећим условима, али још има оних који верују да је могуће одлагање избора
Деметрис Пападакис, а за уводни говор задужена је Тања Фајон, председавајућа Делегацији ЕП за Србију.
Након што у Бриселу још једном саслуша шта о српској стварности имају да кажу представници највећег опозиционог савеза, Тања Фајон ће у Београду, заједно са колегама Кнутом Флекенштајном и Владимиром Билчиком, изван крњег дијалога у Скупштини Србије, који сада напушта и Чедомир Јовановић, разговарати и са представницима удружења „Један од пет милиона“.
И без тих састанака, тешко да ће, након овонедељне, вероватно последње рунде, европски парламентарци бити искрено уверени да су постигнути озбиљни резултати – уосталом, Тања Фајон није била превише оптимистична ни прошли пут, када је оценила да „сат откуцава“и позвала владајућу коалицију да не губи време на дискусију, већ „почне са спровођењем“, а опозицију да се врати у парламент и укључи у дијалог.
Јер, и поред набрајања закона из сета које је Влада предложила у циљу побољшања изборних услова, за које се побринуо министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, ниједна страна није направила озбиљније уступке.
Влада, додуше, јесте предложила Скупштини чланове Надзорног одбора за спровођење избора, али, упркос чињеници да ће то тело бити формирано први пут након 2000. године, нема индиција да би то могло бити протумачено као најава напретка. Сасвим супротно – ставом Савеза за Србију могла би се сматрати изјава Небојше Зеленовића да је „потпуно скандалозно то што је Влада предложила куму Биљане Поповић Ивковић, државне секретарке у МУП, новинарку РТС Ивону Пантелић, за кандидата за члана Надзорног одбора“. Из те чињенице, Зеленовић извлачи закључак да „Вучић планира да и формално преко полиције надзире медије и читав изборни процес“.
Покренут је и поступак за избор нових чланова РЕМ-а, по договореној формули 3+1, али још увек нема сазнања о томе ко ће бити нови чланови регулаторног тела за електронске медије. Зна се само да у бојкоташком блоку инсистирају на смени свих чланова РЕМ-а, што никако није у изгледу.
Оно што, међутим, јесте у изгледу је доношење Правилника о начину извршавања обавеза јавних медијских сервиса током предизборне кампање. Након што је, у фебруару, повукао до тада важећи Правилник о обавезама медија током предизборне кампање, Савет РЕМ је на јавну расправу од 10. децембра ставио нови документ, који се тиче обавеза само РТС-а и РТВ-а, али не и комерцијалних телевизија, које, заправо, представљају главно средство за сатанизовање противника актуелног режима. За комерцијалне телевизије предвиђен је Нацрт препорука о обезбеђивању заступљености без дискриминације током предизборне кампање, које немају обавезујући карактер као Правилник.
У изгледу је, рекло би се, и даља производња чуда у стварном животу, која би се, с обзиром на тврдње о везама власти са трговином оружјем и дрогом, могла уклопити у правац који је наговестио истакнути промотер напредњачког вјерују, Небојша Крстић: „Демократија у Србији немогућа је (а практично и непотребна) док се не реши косовски проблем. Ако га будемо решавали демократским средствима, он никада неће бити решен. А ако не буде решен, неће бити Србије“, пише Крстић у тексту „Демократија против Србије“. Нејасно је, у том случају, једино – чему избори?