Кућна срећа
Или: ако је Вероника била једна од шест жена испод Исусовог распећа, значи ли то да је рано хришћанство било, пре свега, радикалан феминистички покрет коме су се апостоли тек касније прикључили
Ах, Бонцарево, Бонцарево! Видех, у прошли петак, и то дуго очекивано чудо! И то из „мерцедеса“мог Павла, агента ЦИА који ме довезао из Београда, јер је у престоници настала паника у обавештајним круговима око Шојгуовог прстена?! Као, откуд знам да је тај прстен Шојгу дао мом Мајору? Ех, откуд знам?! Ко да немам кртице и у Кремљу...
Него, преко Бонцарева, брале, од Ниша до Беле Паланке стиже се за – четрнаест минута! Још мало па ће моја Бланш Паланш да постане нишко предграђе! А тих пар минута као да пролазиш кроз Швајцарску, рецимо, поред Готхарда на чијем врху је манастир Светог Бернарда, духовног вође крсташких ратова. Верујте, чини ми се да ми је Трем, највиши врх Суве планине, надохват руке. И све је то бајковито, али зато не видиш више Сићево, Долац, Црвену реку, а то су још жива села, али којима, ето, није суђено да поред њих прође Европа... Само да се клизишта, код првих обилних киша, не сјуре и зауставе ту исту Европу која хита за Турску, а и даље...
А на књижевној вечери у Белој Паланци говорио сам о Вероники, мом најновијем роману. А она је била једна од оних шест Исусових жена које су једино и остале испод Распећа, а апостоли, све дични мушкарци су се брже-боље разбежали као мишеви. Е њих хришћанска црква диже у небеса, а имена оних храбрих жена помињу се са, тек, на пола уста! И сем мајке Марије, све ове жене су, мање-више, укаљане. Марија Магдалена се, гле, са Исусом љубила у уста, а Лазареве ћерке, Марија и Марта су својим дугим косама брисале Исусова стопала, а Вероника је, малтене, крива што је Исусу лице убрусом брисала и што је на убрусу остао његов лик. Галоме и Клеопа су, такође, биле „сумњивог понашања“.
Испашће, бре, да је ранохришћанство било један јак феминистички покрет! У сваком случају, апостоли су изгледа споредни ликови који су се тек касније осилили и Исусово учење потпуно искривили. То вам је као да проучавате Маркса из Лењинових списа.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице се на ово надовезује: „Ако између Маркса и Лењина једва да има педесетак година, чини ми се да од Исуса до Никејског сабора има такође свега пола века! Јер, ако је по старим српским родословима Олимпијада, мати Александрова, прабаба цара Ликинија, а он влада заједно са царом Константином, онда не постоји шестсто година! А толико дели Олимпијаду из четвртог века пре нове ере, са праунуком Ликинијем који, јелда, живи у четвртом веку нове ере?! То тврдиш и у роману о Вероници па се после чудиш што сви мисле да си скроз пошандрцао!“
А шта ћете, тек, рећи на ово. Елем, прошле недеље, потписао сам уговор за телевизијску хумористичку серију Ваћароши. Једна епизода је о извесном поп Вићи из Беле Паланке који од насмрт болесног тајкуна Крсте тражи новац за мегапројекат. А мегапројекат подразумева рушење Беле Паланке, испод које је римски град Ремизијана. За мегапројекат поп Вића тражи новац као да ће да гради „Београд на води“. Крста брзо капира да има посла са ваћарошем који је рашчињен и оптужен за оснивање секте „Деца Никите Ремизијанског“. Због тога му прети затвор и распоп Вића се спрема да бежи за Нови Зеланд.
Испратим попа Вићу за Нови Зеланд и из Грочанске кренем у цвећару да купим цвеће Александри, а она и Века славе годишњицу брака. Стане ми око на црвеним коралима дивног имена: „Кућна срећа“! Кад, шта се испостави? „Кућна срећа“је пореклом са Новог Зеланда!
За ово моја Црна има објашњење: „Како не разумеш? То цвеће ти је поп Вића послао са Новог Зеланда у знак захвалности што си га овековечио! Као што ће се и твој Алек памтити, пре свега, по Бонцареву!“