Прваци друге светске лиге
КО ЈЕ СВЕТСКИ ШАМПИОН У СТРАНИM УЛАГАЊИМА
Подаци УН указују да су главна одредишта за страна улагања и даље велике земље као што су то САД и Кина. Привлачне су и мале земље, попут Сингапура, а Србија само донекле може да се мери са земљама из окружења, Мађарском, Румунијом и Грчком
Подаци Уједињених нација указују да су главна одредишта за страна улагања и даље велике земље као што су то САД и Кина. Привлачне су и мале земље, попут Сингапура, а Србија само донекле може да се мери са земљама из окружења, Мађарском, Румунијом и Грчком
Никада није било једноставно привући и задржати стrане улагаче. Њихов основни циљ је увек зарада профита у дугом року. То није спорно, јер приватна предузећа у тржишној економији постоје због тога.
Радарски екран потенцијалних иностраних улагача првенствено запажа текући и очекивани раст тржишта (приватна и јавна тражња) у земљи која је потенцијални циљ за улагање. Остали чиниоци у одлуци о улагању у иностранству укључују слободан приступ иностраном тржишту; сировине и енергију; образовану, креативну и искусну радну снагу; локалну технологију и научноистраживачки потенцијал; ланац добављача; инфраструктуру; делотворну јавну управу; законе и судство; а такође и корупцију.
Уз наведене основне покретаче и чиниоце, страни улагачи обраћају пажњу и на државне стимулације. Међутим, те стимулације су двосекли мач. Због чега се оне нуде? Инострани улагачи их виде као оличење неконкурентности одређене локације: да је локација конкурентна, такве стимулације не би биле потребне. Истраживања су показала да такве државне стимулације не играју скоро никакву улогу у одлучивању о локацији улагања. Одлука је донета, а страни улагач радо после прихвата ту
понуђену стимулацију. Због чега да се одрекне новца када му се нуди „с неба“?
Стимулације страним улагачима имају још једну идеолошку димензију. У Србији и другде, сиромашни домаћи порески обвезници пружају новчане подстицаје богатим иностраним власницима капитала. Уз наведено, државне стимулације иностраним склапачима фијата имају сумњиве нето ефекте по Србију, а плетачи каблова и чарапа остају и даље плетачи. Потребно је више улагања у знање, као што је то Континентал у Новом Саду, а и Ниш пружа темеље за слична улагања.
UNCTAD је недавно објавио свој годишњи Светски извештај о инвестицијама (World Investment Report 2019). То је званична и референтна глобална институција за питања иностраних улагања. Извод из наведене публикације (табела) приказује „лидере“у привлачењу станих улагања од 2013. до 2018. Табела недвосмислено приказује да су главна одредишта за страна улагања и даље велике земље као што су то Сједињене Америчке Државе и комунистичка Кина. Мале земље као што је то Сингапур су такође изузетно привлачне. Србија само донекле може да се мери са земљама у окружењу као што су то Грчка, Мађарска и Румунија.
У сваком случају, савет за Србију и сличне државе је да, уместо пружања издашних субвенција страним улагачима, иста средства уложе у образовање домаћих кадрова. Страни улагачи ће то одмах да примете и доћи ће и без новчаних стимулација.
Фајненшел тајмс су уважене глобалне новине, али новине које су приватне. Њиховe податкe о Србији као „лидеру у свету у погледу привлачења иностраних улагања“по броју пројеката треба вагати и у погледу података објављених у међународним јавним изворима, као што су то Уједињене нације, које као основни параметар за ранглисту користе вредност уложених инвестиција.