СТО РАЗЛОГА ПРОТИВ ДИЈАЛОГА
ЗАШТО НЕЋУ ДА УЧЕСТВУЈЕМ У ОПЕРЕТСКОЈ ФАРСИ
Позивар је понудио бели папир, а он ће своје ставове обелоданити када чује све друге. Свака сарадња са њим, макар само кроз дијалог, једнака је саучесништву у бројним криминалним делима његове власти
Последњих месеци председник СНС-а, његови сеизи, бегови и дворске луде позивају на унутрашњи дијалог о Косову, променама Устава и васколиким другим темама. Кажу – то је доказ демократичности, културе дијалога, патриотизма, државништва, одговорности... Позив није утемељен на предлозима стратегије, понуди политика или идеја, већ је понуђен бели папир, а самозвани председик Србије своје ставове ће обелоданити када чује све саговорнике. Структура саговорника није коначно дефинисана, методологија је непозната, време и место су загонетно тајни... Не пада ми на памет да се одазовем и будем део ове оперетске фарсе, а сигуран сам да ће тако поступити свако коме је будућност Србије важна, ко је пристојан и рационалан. Зашто? Зато што је позивар на дијалог, оним што је радио као Милошевићев министар информисања за затварање медија и као садашњи функционер, један од главних криваца за случај Косово. Зато што је са ратним злочинцима, како их дефинише српско правосуђе, Тачијем и Харадинајем, склопио за државу и грађане погубно штетне споразуме и коалиције. Зато што је безброј пута, на најгори начин поткрадао, клеветао и вређао и оне које зове на дијалог и све грађане Србије. Зато што је саучесник у афери „хеликоптер“када су, као жртве бахатости властодржаца, погинули беба и шесторо часних официра и лекара. Зато што од руке правде и даље крије „комплетне идиоте“из градске власти који су, користећи терористичке методе, рушили по Савамали. Зато што бесрамно лаже о јавном дугу, запошљавању, платама, пензијама, атентатима, медијима. Зато што су му фалсификатори диплома најповерљивији сарадници на најважнијим државним функцијама. Зато што од закона крије своје пајташе који су на црвеним Интерполовим потерницама и са њима уништава српску привреду, попут стакларе у Параћину. Зато што штити корупцију у врху власти, било да се ради о теткином из Канаде или Малом са два туцета станова у Бугарској. Зато што прогања децу, студенте ФДУ и друге, јер говоре оно што мисле и осуђују очигледан криминал. Зато што, коришћењем Павловљевог ефекта над својим ква- зипосланицима, покушава да уништи парламентаризам. Зато што је главни организатор великог прања новца кроз донације својој странци и највећу дивљу градњу у Европи - Београд на води. Зато што је сарадња са њим, макар само кроз дијалог, једнака саучесништву у свим овде наведеним и ненаведеним криминалним делима.
Шта треба да раде озбиљни и одговорни људи који искрено воле своју земљу?
Да ујединимо своје знање, искуство, храброст и енергију и да победимо ову примитивну власт на наредним београдским и парламентарним изборима. Да уместо малог Малог, о Београду брине озбиљна, цењена и поштена професорка Весна Ракић Водинелић. Да црнокошуљаша Вулина на месту министра одбране замени неко нормалан. Да Скупштина постане место где раде часни и вредни представници народа, а не недостојне марионете апсолутисте. Да министар полиције и његови сарадници не буду они који срамоте поштене полицајце. Да министар здравља не носи надимак „др Смрт“. Да имамо министра финансија и гувернера НБС који схватају да је данашњи јавни дуг од 25 милијарди евра већи од наслеђених 15 милијарди. Да надлежне службе почисте огромно ђубре које се накупило по вођиним таблоидима и телевизијама. Да излечимо Србију од свих дијагноза којима је напредно, брзо и јако заражена и загађена последњих пет година.
Да, наравно да је то могуће. Само свако треба да уради свој део посла. Политичари да мобилишу све своје потенцијале, да изаберемо праве кандидате и храбро поновимо оно што смо, заједно са грађанима, урадили некадашњем диктатору 1996. и 2000. Прави новинари да пишу и говоре истину, истину и само истину, аргументовано, зналачки, храбро. Јавне личности, културна и интелектуална елита да изађу из својих салона и кабинета и учине оно што је њихова национална и цивилизацијска обавеза – да поведу грађане путем пристојности, културе, знања и одговорности. Да грађани буду свесни да на изборима не одређују судбину политичара, већ своју и судбину своје деце. То је оно што Србији треба, то је оно што Србија може. И мора... Одмах!