КОМПАНИЈЕ И ДРЖАВА НА ИСТОМ ЗАДАТКУ
Одрживи развој – мода или императив
У новом извештају о постизању циљева одрживог развоја Србија је на 37. месту, али Национална стратегија ове године истиче, нова није усвојена, а само пет овдашњих компанија може да се похвали извештајима о одрживом развоју
Сиромашне земље далеко су боље од богатих у остваривању циљева одрживог развоја до 2030, које су Уједињене нације усвојиле пре 14 месеци. То показује најновији извештај, који је за потребе међународне Мреже за одрживи развој и немачке фондације Бертелсман Штифтунг припремио чувени светски економиста Џефри Сакс. У том извештају су зеленом бојом означене земље које су напредовале у остваривању свих 17 циљева одрживог развоја (сиромаштво, климатске промене, болести, екологија, неједнакост...), док су земље са мањим напретком означене жутом, наранџастом и црвеном бојом.
Иако на први поглед може деловати апсурдно, Камбоџа, у којој петина популације живи са мање од 1,9 долара дневно, добила је једну зелену боју, Шпанија обиље наранџастих, док је од Италије гора само Венецуела. На изненађење већине недовољно упућених у начин на који се мери индекс одрживог развоја Бурунди, чак и Сирија и Руанда, боље су ранигиране од Сингапура. Сједињене Државе имају изненађујући број црвених и жутих ознака, што их је сместило на 42. место од 157 рангираних земаља. Заправо, САД нису ни за један од 17 циљева заслужиле „зелено“, по чему су раме уз раме са Грчком, Италијом, Мексиком, Шпанијом и Турском.
Бјорн Ломборг, гостујући професор на Пословној школи у Копенхагену у ауторском тексту за Project Syndicate наводи да око 795 милиона људи у свету нема довољно хране за здрав и активан живот. „То значи сваки девети човек на планети. Већина њих живи у развијеним земљама, где је 12,9 одсто људи неухрањено“, истиче Ломборг и констатује да је проблем остваривања циљева одрживог развоја то што нису дефинисани приоритети.
„Постоји 17 главних циљева у оквиру којих постоје бројни други циљеви, укупно 169, а уколико се не таргетирају најважнији биће их немогуће остварити. Управо је то разлог ових лоших резултата развијених земаља“, закључује Ломборг.
Брадфорд Делонг, професор економије на Универзитету Беркли, објашњавајући слаб напредак подсећа на изјаву Фридриха Великог, некадашњег краља Пруске: „Онај који брани све, не брани ништа“. Наиме, основна замерка и овог економисте јесте превише постављених циљева, што државама онемогућава да се фокусирају на најважније.
„Живимо у свету који је богатији у односу на све раније периоде. У теорији, требало би да буде лакше да се обезбеди да сви људи на планети имају довољно хране и здравствену негу како би живели нормално. Потребно је едуковати људе да учине најбоље што могу користећи модерне технологије. И други ресурси би требало да им буду приступачни. Свима би требало да буде јасно, па и најбогатијима у друштву, да удобност у старости и просперитет будућих генерација значи и да се плаћа довољно пореза који би се равноправно распоређивао и омогућавао стварни раст“, поручује Делонг у ауторском тексту за Project Syndicate.
Унајновијем извештају Србија је на 37. месту са индексом од 73,6. Три „зелене“линије добила је за смањење сиромаштва, чистоћу вода и смањење неједнакости, док су се „рубрике“предвиђене за климатске промене и економски развој поштено „зацрвенела“.
Концепт одрживог развоја, међутим, није питање само за државе потписнице поменуте Агенде одрживог развоја до 2030, међу којима је и Србија, већ и за компаније.
„Стручњаци кажу да за деценију или две, компаније које не буду пословале сходно принципима одрживог развоја неће ни постојати на глобалном тржишту“, упозорио је Роналд Зелигер, генерални директор Хемофарма, члана немачке Штада групе, приликом недавног представљања Извештаја о одрживом развоју те компаније. Хемофарм је, иначе, једна од само пет компанија у Србији које објављују верификован извештај о одрживом развоју и једна од две домаће компаније које постижу највише резултате у поменутој области. Већ трећу годину заредом компанија добија највишу оцену (еквивалент А+) за примену одрживог развоја у пословању, а ове године извештај назван „Кад речи постану дела“је верификовала реномирана консултантска кућа КПМГ. Извештај је урађен у складу са најзахтевнијим ГРИ Г4 стандардом, а представљено је 87 индикатора.
У којој мери је извештавање о одрживом развоју важно показује и чињеница да Лондонска берза поседује индекс који означава компаније које имају овакве извештаје. Стручњаци тврде да су баш те компаније лидери у својим областима и да постоји снажна корелација између пословања по принципима одрживог развоја и постизања пословног успеха.
„За Хемофарм одрживи развој није ништа ново, већ начин на који послује сваки дан. Одрживи развој је прича о томе како да будемо бољи у свему што радимо, да више поштујемо људе и заједницу у којој радимо и живимо, да штедимо ресурсе и чувамо животну средину“, категоричан је Зелигер, по чијим речима такво пословање не подразумева само заштиту животне средине већ и начин на који се компаније односе према запосленима, да ли доприносе развоју друштвене заједнице и будућим генерацијама - заправо све оно што и јесу дефинисале Уједињене нације као задатке држава. Он је указао и на значај одрживог развоја у смислу придружења Србије Европској унији и прецизирао да немачка амбасада подржава Србију и у тој области.
У извештају „Кад речи постану дела“наводи се да погони Хемофарма спадају у 20 одсто енергетски најефикаснијих у свету у својој категорији. Уз то компанија из Вршца је 2016. поставила нови рекорд са 221,1 милион произведених паковања, а Хемофарм у укупном извозу лекова из Србије учествује са чак 74,5 одсто.
Уз подсећање да је један од циљева одрживог развоја равноправан третман жена и спречавање дискриминације, Санда Савић, директорка корпоративних послова и комуникација Хемофарма истиче да више од половине запослених у тој компанији чине жене, а њихов удео у менаџменту је чак 60 одсто. У прилог тврдњи да им је безбедност на раду на првом месту, наводи да је 2016. повећан број запослених за пет одсто, а настављен је тренд смањења броја повреда на раду. „Уз то, кад год је то могуће производе пакујемо у паковања од рециклираног картона, а захваљујући управо том рециклираном паковању из Хемофарма неке чланице Штада групе, на пример у Француској, добиле су подстицаје тамошњих влада“, каже Санда Савић.
Хемофарм је само лане издвојио око 50 милиона динара за подршку здравству, образовању, култури и спорту, које је помогао кроз активности своје Фондације. Кроз кампању „Најважнији позив у животу“, која за циљ има подизање свести у друштву о значају донирања органа, ова компанија и њена Фондација су се бориле за директну одрживост – живота. За тај пројекат су почетком године добили и главну награду за филантропију ВИРТУС, коју им је уручила тада министарка државне управе и локалне самоуправе, актуелна премијерка Ана Брнабић. Хемофарм и Хемофарм Фондација су, према оцени жирија, током 2016. подигли пажњу јавности на проблеме са којима се суочавају људи на листама чекања за нови орган и утицали на креирање позитивног односа према доношењу новог закона о трансплантацији, због чега им је и додељена награда.
Компаније, међутим, често истичу да постоје и законске препреке које спотичу пословање по принципу одрживог развоја те да држава исто третира компаније које се придржавају тих принципа и оне које их „игноришу“. Осим тога, Национална стратегија одрживог развоја усвојена 2008. важи до краја ове године, а нова још увек није усвојена.