URSULA - EVROPSK A KRALJICA

Kao predsednica izvršnog tela Evropske unije, Ursula fon der Lajen treba da služi do 2024, kad će EU izabrati nov saziv Evropskog parlamenta. Glasanje će pomoći da se utvrdi – bar u teoriji – ko će je naslediti u njenoj moćnoj ulozi predsednice Evropske k

Ali, izbori su udaljeni više od godinu dana i očekuje se da će Fon der Lajen ući u trku za drugi mandat, iako još nije potvrdila ni da je zainteresovana za nastavak službe.

Centralno-desna Evropska narodna partija (EPP), koja kontroliše najveću frakciju u EP, stala je iza Lajenove, baš kao i nemačke konzervativne stranke. Vladajuća koalicija kancelara Olafa Šolca u Berlinu šalje pozitivne signale.

DA LI će BITI KAMPANJE?

Za drugi mandat Lajenova bi morala da obezbedi prostu većinu u parlamentu. Do sada je bila vešta u radu i sa “zelenima” i sa socijalistima i demokratama – dve najveće grupe u EP – nudeći im zakonodavne pobede poput Zelenog dogovora EU.

Posledica toga je da su njihovi napori da ponude verodostojnu alternativu Lajenovoj za najvišu poziciju u najboljem slučaju bili mutni, što je neke insajdere u EU navelo da se zapitaju da li će uopšte biti odgovorajuće kampanje za najmoćniju ulogu u evropskoj birokratiji.

-Da li će uopšte biti kampanje? Ako bude bilo kakvog ozbiljnog izazova za nju verovatno će doći iz krajnje levice ili desnice – rekao je “Politiku” jedan insajder iz EPP tokom skupa u Minhenu prošle nedelje.

A sa toliko moćne političke podrške očekivana kampanja Lajenove, kako je to opisao “Politiko”, počinje više da izgleda kao krunisanje nego demokratsko razmatranje. EU se sprema da kruniše svog monarha, Ursulu fon der Lajen, piše list, dodajući da bi to bilo prikladno za lidera sa takvim “pedigreom” i ličnim držanjem.

“PEDIGRE” URSULE FON DER LAJEN

Naime, otac Lajenove Ernst Albreht bio je jedan od ranih civilnih službenika

EU.

Sama je provela 13 godina svog života u predgrađu Brisela Iksel, u senci evropskih institucija.

Pohađala je Evropsku školu zajedno sa decom evropske elite i učila nemački i francuski, jezike evropskih sila.

Ursula je udata je za Hajka fon der Lajena, profesora medicine iz uticajne plemićke porodice.

Nakon što je diplomirala medicinu, podigla sedmoro dece i služila kao ministarka odbrane Nemačke za vreme kancelarke Angele Merkel, Lajenova se vratila u Brisel 2019, ali ne demokratskim putem.

Izabrali su je EU lideri tokom zatvorenih pregovora na kojima je odbijen “vodeći kandidat” evropskih konzervativaca Manfred Veber. Iako to nije nasledna titula, piše “Politiko”, to je proces sličan onom kojim su poljski plemići birali svog kralja u Srednjem veku.

Jednom kad se našla na vlasti, Lajenova je izabrala da živi u stanu na poslednjem spratu zgrade Berlejmont u kojoj je sedište EK, umesto među drugim stanovnicima Brisela. Ona pažljivo bira svoje susrete sa novinarima i obično se pojavljuje na brižljivo uređenim dešavanjima poput njenog govora o stanju Unije.

Njen stil upravljanja – kontrolisan i studiozno udaljen kako piše “Politiko” – podseća na prosvećenog monarha a ne na demokratskog lidera koji traži odobravanje naroda.

Redak uvid u njen privatni život samo podvlači kraljevsku analogiju.

Nakon što je vuk usmrtio njenog omiljenog ponija Doli blizu njene seoske kuće u Burgdorfu kod Hanovera u Donjoj Saksoniji, Lajenova je naredila EK da preispita pravila koja štite vukove

„Odluka da li će Ursula fon der Lajen da se kandiduje za novi mandat ili ne bila bi u potpunosti njena“

Predsednica EK je dugo bila u senci nemačke kancelarke Angele Merkel, ali se čini da polako izlazi iz nje

Pod palicom Fon der Lajenove Evropska komisija je preuzela više odgovornosti

„Politiko“piše o Fon der Lajen kao o „evropskoj kraljici“, koja za razliku od jednog pravog kralja, kao što je Čarls, ima pravu moć u rukama

širom EU.

Njena kancelarija poriče da je preduzela bilo kakvu akciju u vezi sa smrću ponija.

VIŠE MOĆI ZA EVROPSKU KOMISIJU

Svakako nije Lajenina krivica to što se predsednik EK ne bira. Nacionalne prestonice su napravile kancelariju da sprovodi njihovu volju a ne da joj konkuriše, zbog čega se i zove “komisija” a ne ministarstvo, na primer.

Ali, Komisija je postepeno stekla više moći nego što joj je originalno namenjeno. A pod Lajenovom su se te moći proširile do stepena bez presedana.

Usled pandemije kovida i ruske invazije na Ukrajinu, EK je preuzela odgovornost za koordinisanje zdravstvene i odbrambene politike, što je prethodno bilo isključivo u nadležnosti država članica EU.

To je dovelo do poziva za „više demokratije” u načinu biranja osobe za top posao u EU.

Građani EU su od 2014 počeli da dobijaju neki glas u izboru predsednika EK preko sistema vodećih kandidata po kojem grupa koja osvoji najviše glasova na parlamentarnim izborima stavlja svog kandidata na čelno mesto.

Tek pet godina kasnije taj sistem je napušten biranjem Lajenove umesto Vebera, koji je bio vodeći kandidat svoje partije. Taj potez je ismejao obećanje o “više demokratije” a posledica je bila da su konzervativni lideri sada odlučni da dovedu do toga da odbačeni sistem ponovo funkcioniše.

U četvrtak su lideri EPP i nemačke Hrišćanskodemokratske unije (CDU) rano oglasili svoju podršku Lajenovoj kao “vodećem kandidatu”, nadajući se da će izbeći ponavljanje 2019, piše “Politiko”, dodajući da oni time takođe rizikuju da potkopaju sam pojam kampanje, jer je Lajenova daleko moćnija i poznatija od gotovo svih potencijalnih rivala.

To ne znači da je ova “kraljevska drama” potpuno lišena neizvesnosti, dodaje list.

Veber, koji je zadužen za moćnu EPP grupu, na površini podržava Lajenovu dok istovremeno insistira na “više demokratije”.

A u neočekivanom potezu u četvrtak, Markus Zeder, šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Bavarskoj koja sarađuje sa širom CDU u Nemačkoj, imenovao je Vebera za glavnog kandidata stranke.

To znači da bi se, ako Lajenova odluči da se kandiduje u Donjoj Saksoniji, suočila sa neizbežnim poređenjem sa Veberom koji bi mogao da dobije veći deo glasova u svojoj manjoj stranci.

Veber bi potom mogao da upita ko ima veći demokratski legitimitet - on ili manje popularna predsednica EK.

Prema Dejvidu Mekalisteru, evropskom poslaniku i političkom savezniku Lajenovi koji se kandiduje za reizbor u Donjoj Saksoniji, detalji procesa oko njene vodeće kandidature tek treba da budu objavljeni.

Dok francuski predsednik Emanuel Makron tek treba da kaže da li će podržati Lajenovu, upravo je uveliko zahvaljujući njemu ona dobila taj posao