NASILJE, SEKS I RODNA RAVNOPRAVNOST MEĐU MLADIMA
Novi komad Mlade Bitef dens kompanije govori o tome kako mladi danas gledaju na seksualne odnose, ima li među njima rodne ravnopravnosti, da li su nekada doživeli ili videli nasilje i kako su reagovali.
Plesno-dramska predstava “Buđenje proleća” zasnovan je na motivima istoimenog dela nemačkog pisca Franka Vedekinda iz 1891. godine koji je tada izazvao brojne kontroverze otvaranjem tema seksualnosti i nasilja među mladima.
Glavni junaci drame su četrnaestogodišnjaci: Vendla ostaje u drugom stanju nakon što ju je dečko Melhior silovao i kasnije umire zbog nestručno obavljenog abortusa, dok Melhiorov najbolji drug Moric, traumatizovan pubertetom i seksualnim buđenjem, pod pritiskom porodice i škole, izvršava samoubistvo.
- Uzela sam motiv mladalačke zanesenosti, naleta hormona, ljubavi, silovanja od strane partnera i vršnjačkog nasilja kao polazište u razmatranju današnjih odnosa među mladom populacijom - kaže za “Blic” Jelena Kajgo, rediteljka komada, inače dramaturg, baletski pedagog i umetnička direktorka Bitef dens kompanije.
Tekst predstave nastao je tokom razgovora koji je vodila sa učenicima treće i četvrte godine Srednje baletske škole “Lujo Davičo” o temama iz komada, te igrači/glumci, zapravo u najvećoj meri, pričaju svoja i iskustva svojih prijatelja.
- Mnogo smo razgovarali o nasilju, seksualnoj edukaciji i rodnoj ravnopravnosti. Pitala sam ih šta misle, zašto se u Srbiji obavi 3.000 maloletničkih abortusa godišnje, ako su im sve informacije o seksualnom obrazovanju dostupne, i od njih ih deli samo jedan klik na mobilnom telefonu. Odgovor je uglavnom bio, pa zato što misliš “neće se to valjda meni desiti”. I shvatiš da ih je uhvatila ta mladalačka zanesenost, kada se živi od danas do sutra, bez svesti o mogućim posledicama - prenosi nam Jelena Kajgo svoje utiske.
Ono što ju je najviše iznenadilo jeste stav prema rodnoj ravnopravnosti.
- Ispričala sam im da su naše generacije u tom smislu bile neravnopravne jer
su devojke sa više partnera smatrane za “lake”, dok su mladići sa više partnerki bili “šmekeri”. Bila sam ubeđena da se to sada promenilo, ali su mi rekli da je sve isto, a nasilje, verbalno, digitalno ili fizičko im je postalo gotovo deo svakodnevice. Ne odobravaju ga, ali ih ništa više ne šokira - ističe Kajgo.
Neki od današnjih tinejdžera ne žele da razgovaraju o seksualnom obrazovanju sa svojim roditeljima, uz obrazloženje “imamo sve na internetu” a, s druge strane, nekim roditeljima je neprijatno da o tome pričaju sa decom. Zanimljivo je koliko je
odnos današnjih adolescenata prema seksu drugačiji od pogleda njihovih roditelja.
- Naravno ne treba generalizovati, ali čini mi se da mladi danas gledaju na seksualne i ljubavne odnose dosta racionalnije. Dešava se i da izgube glavu i da se zaljube, ali nekako deluje da su otvoreniji, skloniji eksperimentisanju, u smislu da je sve normalno, sve može. Moguće je da smo mi bili preveliki romantičari, no pitanje je koja je od te dve varijante bolja: da li se zaluđivati nekim velikim romansama pa doživljavati emotivne lomove ili ići racionalno i možda nikad i ne proživeti neka stanja, ali izbeći i razočarenja. Meni lično smeta što je još uvek prisutna
U SAM IH ŠTA MISLE, ZAŠTO SE PITALA MALOLETNIČKIH SRBIJI OBAVI 3.000 ABORTUSA GODIŠNJE
Cilj nam je da animiramo škole i gimnazije i da dovedemo što više tinejdžera da vide predstavu jer je tema važna
rodna neravnopravnost, što su devojke u značajnoj meri diskriminisane i ne znam da li će se to ovde ikada promeniti - napominje rediteljka.
Kao jedan od najpogubnijih trendova navodi “raznorazne influenserke” uz koje deca odrastaju, a koje im nude formulu “silikoni, veštački nokti, veštačke obrve, veštačke trepavice...” kao poželjan model zavođenja, u kojem devojke na potpuno pogrešnoj osnovi razvijaju svoj identitet.
- S druge strane, tema vršnjačkog nasilja je vrlo kompleksna i delikatna. Sećam
se sjajnog filma Majkla Mura “Žeđ za nasiljem”, u kojem pokušava da odgonetne uzroke agresije među mladima u Americi, ali, zapravo, ne dolazi do nekog preciznog zaključka - smatra Kajgo.
Pored ovog dokumentarno-dramskog aspekta predstava obiluje uzbudljivim scenama u koreografiji Dejane Volarev, koje su na momente poetične, a na momente dinamične i ekspresivne, i na prvi način su dočarale taj mladalački zanos, bunt i energiju.
- Cilj nam je da animiramo škole i gimnazije i da dovedemo što više tinejdžera da vide predstavu, jer je tema važna i pokreće važna pitanja - poručuje Jelena Kajgo. Naravno, cilj rada Mlade Bitef dens kompanije je i promocija plesnog teatra, koji je u odnosu na dramski u velikoj meri marginalizovan, ocenjuje ona.
- A naše predstave su jako dobro posećene i reakcije publike su odlične, što samo ukazuje na to da ovakva vrsta predstava zaista nedostaje u pozorišnom životu u Srbiji zaključuje Jelena Kajgo.
Predstava “Buđenja proleća” biće izvedena 7. februara u (20) u Bitef teatru.