POBEGLI OD NASILNOG OCA, SADA ŽIVE U BEDI, ALI NA SIGURNOM
Majka nas je uvek sklanjala da ne gledamo kada otac dođe kući pripit. Često nismo imali gde da pobegnemo. Kada je mama konačno odlučila da odemo, za nas je to bio spas. Mi ovde nemamo mnogo toga, ali smo bar sigurni - ovim rečima nas je dočekala Milena (13) na vratima garaže u kojoj ona i njena sestra Marijana (11) spavaju.
Ona je najstarija od petoro dece Milene Nestorović (32), žene koja je bežeći od nasilnog supruga sa četvoro dece iz lozničkog kraja pokušala da pronađe sreću uz Vladana Gajića (34). Znala je ona da je tu čeka nemaština, ali i pošten i vredan suprug. Tog avgusta trebao joj je samo mir i lepa reč, jer u kući gde je živela i izrodila decu godinama je samo pokušavala da sačuva goli život.
TESNA VIKENDICA
A Vladan od rođenja zna šta je nemaština, ali i dobrota. Za prvo se pobrinula sudbina, a drugo je stekao u domu svog teče u Volujcu, koji ga je prihvatio kada je imao deset godina, školovao i othranio.
Sa mnogo ljubavi prihvatio je Milenu i njenih četvoro dece i krenuo da odvaja novac da se skuće. Dnevnice drvoseče nisu dovoljne za bolji dom, pa je uz finansijsku pomoć svog teče u selu Dvorište kod Šapca kupio skromnu vikendicu od tridesetak kvadrata.
Tada su mislili da imaju sve, a onda je pre šest meseci na svet došla i Teodora, pa su soba i predsoblje postali tesni za njih sedmoro. Onda je Vladan za Milenu i Marijanu preuredio garažu.
U tom domu dočekuju nas čisti, nasmejani i srećni, jer su pre svega bezbedni.
Ne smeta Mileni ni to što mora da pomaže majci iako posla ima napretek. Muče se i za osnovno - vodu i hranu. Milena svaki dan iz bunara izvuče na desetine kofa vode da bi svi imali da obuku čisto.
U KUĆI NEMA VODE
- Ja izvučem vodu iz bunara i nalivam mašinu. Tako perem veš. U kući nemam vode, ali ja natočim cisternu i imamo u toku dana - priča Milena, koja je domaćin i domaćica dok je muž radi po šumama širom Srbije.
Da ovde vlada sloga i jedinstvo vidi se na prvi pogled. Milena i Marijana čuvaju Teodoru od kada se rodila, a pomažu im Slobodan (9) i Marija (7). Laknulo je i majci Mileni, koja sada može i u dnevnicu.
- Idem ja svaki dan, tu nema nikakvih problema. Spremim im ručak i idem da zaradim. Sad je bilo jago
da i malina. Ima gde da se zaradi. Malo muž donese, malo ja zaradim. Za hranu imamo svoju bašticu i tako se snabdevamo - priča Milena, iako je i sama svesna da su uslovi veoma teški. I mališani vide da je teško i zato imaju samo jednu želju. Na pitanje šta im nedostaje, sve četvoro uglas odgovaraju - kupatilo!
- Najteže nam je kad želimo da pozovemo drugare kući jer mi nemamo kupatilo, već idemo u poljski WC. Zbog toga ih ne zovemo ni na rođendan. Teško nam je kad treba da se kupamo jer nemamo prostoriju za to. Onda mama donese korito, napuni vodom i tu se kupamo na smenu. To nam je najteže. Mora da dovuče dosta vode iz bunara za sve nas, a i nama dvema je teško da se okupamo u koritu jer smo već velike - priča najstarija Milena.
Ona pokušava da odmeni majku gde god je to moguće. Milena bi s majkom i u nadnicu, ali neko mora da čuva bebu. Najviše novca ide na hranu, za ostalo šta pretekne.
ŽELE SAMO MALO BOLJE
- Mi nemamo kompjuter i moderne telefone kao naši drugari. Voleli bismo da imamo i lep televizor, jer ovaj je mnogo star i često ne radi - kaže Marijana.
Njena majka sluša šta govore ćerke i tužno dodaje:
- Ovamo u produžetku napravili smo ostavu i tu držimo zamrzivač. Tu bi moglo da se uradi kupatilo, ali za nas je to velika investicija. Sve što zaradimo u nadnici, ode na decu. Mi se ne libimo da radimo, ali ne možemo toliko da zaradimo. I ovu vikendicu smo kupili uz pomoć Vladinog teče.
Ne žale se Nestorovići ni na to što na istom stolu uče i jedu, niti što ponekad spavaju svi zajedno, što je televizor star dve decenije, a kompjuter viđaju samo kod drugara. Ipak, voleli bi da žive u malo boljim uslovima. Njihovoj sreći tada ne bi bilo kraja. Pre šest meseci na svet je došla i Teodora, pa su soba i predsoblje postali tesni za njih sedmoro. Vladan je za Milenu i Marijanu preuredio garažu