12 meseci Novaka Đokovića
Nole je sredinom maja bio 22. na svetu, bez osvojenog trofeja.
NOVAK JE 2018. ZAVRŠIO TRIJUMFOM NA EGZIBICIONOM TURNIRU U ABU DABIJU, DOK 2019. STARTUJE U DOHI
Nije problem gubiti, biti 22. na svetu, ili igrati povređen. Problem je kada se predate bez borbe, dignete ruke od svega a da niste ni pokušali. Devet od deset će uraditi baš to, ali ne i Novak Đoković.
Bez preterivanja, najbolji srpski sportista svih vremena je u 2018. prošao kroz sve i svašta i zato godina za nama može da se nazove Novakovom godinom. U svakom pogledu. Zato, krenimo redom u 12 šampionskih meseci Novaka Đokovića.
Sezonu je počeo kao 12. na svetu, bez previše ambicija da uradi nešto više na svom omiljenom turniru Australijan openu. I pre dolaska u Melburn, bilo je jasno da Novak nije onaj pravi, mučio se sa povredom lakta, fizički je bio nespreman i kao da glavom nije bio na terenu. Kako-tako, vezao je tri pobede, ali je onda u osmini finala stao pred prilično anonimnim momkom iz Južne Koreje, Hjonom Čungom. Poraz nije toliko brinuo koliko činjenica da Novak nije podsećao na sebe. Komunicirao je na terenu, pokušavao sve, ali nije uspevao da pogodi nijednu poštenu loptu.
Brzo se pokupio i napustio Australiju, da bi početkom februara otkrio da je imao manji hirurški zahvat na laktu. Drugi mesec u 2018. prošao je u sukobima mišljenja teniskih stručnjaka, a preovladao je stav - Đoković je požurio s povratkom i doživeće katastrofu.
Dežurni kritičari su počeli da likuju već u martu posle starta Indijan Velsa, gde je Novak izgubio od Japanca Taro Danijela. Desetak dana kasnije, isto se dogodilo u Majamiju protiv Benoe Pera. Đoković je bio potpuno van meča, posle 15 minuta je jedva stajao i samo je inatom pobedio jasnu želju da se preda.
Seriju turnira na šljaci počeo je u aprilu u svom Monte Karlu, gde je stigao do trećeg kola i prejakog Dominika Tima. A, onda se nešto prelomilo u Novaku, koji je odlučio da ponovo počne da radi sa Marijanom Vajdom. Bio je to potez na sve ili ništa.
Saradnja sa starim trenerom je počela trnovito - poraz na startu Barselone od Martina Kližana i samo drugo kolo Madrida, gde je bolji bio Kajl Edmund. Novak nije samo gubio mečeve i samopouzdanje, već se sredinom maja srozao na 22. poziciju na ATP listi.
U Rimu je bio solidan, poraz od Nadala u polufinalu, da bi na Rolan Garosu i pored problema stigao do četvrtfinala, ali nije mogao dalje. Ponovo ga je pobedio teniser iz takozvane druge lige, Marko Čekinati.
Đoković je u tom trenutku razmišljao da ne igra turnire na travi, ali se na nagovor najbližih polovinom juna pojavio u Kvinsu, na zagrevanju za Vimbldon. Četiri pobede bez izgubljenog seta dovela su ga do finala, ali je Marin Čilić bio bolji, ne zato što je bolji igrač, nego što je Novaku morala da se sklopi i poslednja kocka u mozaiku.
I, onda je stigao jul, sedmi mesec u 2018, ali tek prvi šampionski u Novakovoj godini. Imali smo utisak kao da se na londonskoj travi pojavio neki drugi Novak, ne novi, već stari iz perioda kada je osvaja turnire kao od šale. Sedam pobeda za titulu u Vimbldonu, prvu u poslednjih godinu dana još od skromnog Istborna.
Slučajnost ili ne? Svi smo pratili šta će da uradi početkom avgusta u Torontu, gde je uspeo da stigne samo do trećeg kola i Grka Stefanosa Cicipasa. Bila je to neuspešna proba pred Sinsinati, jedini masters u karijeri koji nije osvojio. Johanson, Manarino, Dimitrov, Raonić, Čilić i Federer su pokušali, ali nisu uspeli - Novak je postao prvi teniser u istoriji koji je podigao trofeje na svih devet mastersa.
Đoković je onda vezao sedam pobeda za trijumf na US openu, za 14. grend slem titulu u karijeri, a onda je u oktobru sa maksimalnih 5-0 stigao do pehara u Šangaju.
Već tada je bilo jasno da Novak iz prvog dela 2018. više ne postoji, a to je potvrdio i 5. novembra kada se vratio na prvo mesto na planeti.
Iako vidno iscrpljen i emotivno ispražnjen, uspeo je da se plasira u finala Pariza i završnog turnira u Londonu, ali su Karen Hačanov i Aleksandar Zverev bili odmorniji i spretniji.
Posle svega, Novak Đoković je u 2018. osvoji četiri turnira
i igrao je u još tri finala. Godinu je završio kao najbolji sa 1.565 bodova više od Nadala.