Ispovesti pornografskog uma
Anti-Racković histerija, izgleda, malo se smirila. Ili je agresivni dokonluk proizveo novi materijal za paljenje ili je do površnog uma doprla svest da postoji ozbiljna razlika između Vajnstajna, onog što su ga oskarovke onomad proglašavale bogom, a docnije vragom, i nekog čija je socijalizacija drugačija, upitna, ali svakako benigna.
Zanimljivo je, međutim, bilo videti reakcije agresivnog
dokonluka, dok je histerija trajala. Salve uvreda propraćene su pornografskim slikama, a metafore i metonimije čitane isključivo u pornografskom ključu. Uzmimo, recimo, reč „poškropiti“, kojom se poslužio potpisnik u opisivanju talentom beznadežno nedodirnutih. Nije reč o arhaizmu, nego o živoj reči koja, doduše, pripada nešto širem fondu od prosečnog vokabulara, mada se taj glagol, kao mentalna slika, najpre veže uz crkvenu ikonografiju, trenutak pada kapljica svete vodice na čela i lica vernika. Božanski dodir po licu metafora je za dodir talenta, nečeg datog, nečeg što se ne može uvežbati, kupiti ili steći naknadno. Ili postoji ili ne. A i rublje se poškropi - pofajta, poprska - pre peglanja. Naši histerici, međutim, u toj stvari vide, saobrazno najslavnijem blasfemu, „božanskom markizu“De Sadu, dakako - ejakulaciju semene tečnosti iz muškarčeva penisa. Džaba što bi tu pre bila reč o mlazu kojim je neko obilato poprskan, a ne škropljenju koje implicira kapljice, pornografski umovi proizvode svoje mentalne slike, a odsustvo temeljnog obrazovanja dovršava ih u definitivne istine. Nadalje, pornografski um ima za potrebu proizvoditi naredne (ekskre) mentalne tvorevine, pa se uvrede ređaju u analno-sadističkom diskursu, večitom svojstvu malograđanske agresivnosti.
No, to je očekivano: nepoškropljena darom, istinska deca svog doba ostaju zatočenicima pornografskog uma, jednosmerne mašte, oskudnog znanja, lišena humora, retraumatizovana sopstvenom osrednjošću, uskraćena za umeće zadovoljstva agresivne vrednice površnog aktiviteta.
Uzgred: rukopis De Sadovog slavnog spisa “Sto dana Sodome
i Gomore“, ovih je dana postao francusko nacionalno kulturno dobro. Zato što je reč o umetničkom, a ne pornografskom delu.
Nepoškropljena darom, istinska deca svog doba ostaju oskudnog znanja