Srbija ima stoke kao 1910. godine
Poljoprivreda je u poslednje tri decenije u Srbiji prosečno godišnje rasla samo 0,45 odsto, a jedan od ključnih problema je katastrofalan odnos države prema ovoj grani privrede.
Ovo je zaključak Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije do 2040. godine, koju su za Srpsku akademiju nauka i umetnosti uradili naši vodeći poljoprivredni stručnjaci.
Studija uskoro ide na javnu raspravu, pa na Vladu Srbije, koja bi trebalo da je usvoji. Jedan od autora dela studije koji se odnosi na poljoprivredu Branislav Gulan kaže za “Blic” da država konačno mora prestati da gleda na poljoprivredu kao na socijalnu kategoriju, te da odluči šta s njom želi. Dok su subvencije u Evropi od 150 do 300 evra, kod nas su od 30 do 50 evra po hektaru, dok se u svetu navodnjava 17 odsto obradivih površina, kod nas samo tri. S druge strane, kako piše u studiji SANU, kod nas je od 30 do 50 odsto posejane pšenice ona „sa tavana”, a naše stočarstvo se trenutno po broju grla nalazi na nivou iz 1910. godine.
- Strategija razvoja poljoprivrede koju je 2014. godine usvojila Vlada rađena je na netačnim podacima i odatle te nelogične i besmislene projekcije razvoja. Ono što su stručnjaci isplanirali nijedna država još nije uspela da ostvari. To je bilo udvaranje političarima. Od 2000. godine do danas imali smo 13 ministara poljoprivrede, svaki je obećavao da će navodniti milion hektara njiva, da je svaki od njih to uradio na barem 10.000 hektara, već bismo imali nešto - rekao je Gulan, član Akademskog odbora za selo i Naučnog društva ekonomista Srbije.
Prema strategiji koju je usvojila Vlada pre više od tri godine, planira se da poljoprivredni rast u Srbiji do 2024. godine bude čak 9,19 odsto godišnje, a u pesimističnijoj varijanti 6,1 odsto. U prvog godini primene strategije poljoprivreda je imala pad od osam odsto, sledeće godine u odnosu na taj pad bilo je povećanje od osam odsto, a prošle godine je zabeležen pad od čak 11 odsto. Kako smatra Gulan, najave naših političara da ćemo u Kinu izvesti 500.000 tona junetine, dok ukupno godišnje proizvedemo oko 75.000 tona, zvuče smešno. Prošle godine bebi-bifa smo izvezli samo 300 tona, dok je samo Srbija 1990. izvezla 30.000 tona ovog visokokvalitetnog mesa.
Na putu razvoja, kako kažu stručnjaci, stoji nam demografija. U 86 odsto sela smanjuje se broj stanovnika, a od 4.700, čak 1.200 sela je u nestajanju, dakle svako četvrto!
Vojislav Stanković, agrarni analitičar, kaže da je studija dobro urađena, ali naglašava da mora da se sagleda ceo sistem.
- Veoma je mali udeo proizvoda sa dodatom vrednošću u našoj poljoprivredi. Stočni fond je u odnosu na osamdesete prošlog veka manji za 50 odsto, ali opet imamo dovoljno potencijala. Ako to ne uradimo, ostaćemo izvoznik jeftinih sirovina. Druga stvar, Robinzon je imao više šanse da preživi na pustom ostrvu nego naši mladi na selu. Zvuči preterano, ali tako je - rekao je Stanković, i dodao da će budućnost poljoprivrede odrediti da li ćemo kreirati jasnu nacionalnu politiku i koje ćemo ugovore potpisati u vezi s obnovljivim izvorima energije, zaštitom prirode i konkurentnošću tržišta.
On na kraju dodaje da je problem i to što građani Srbije za hranu i bezalkoholna pića dnevno mogu da izdvoje samo 2,2 evra, što nas svrstava na dno Evrope. ■
13 ministara poljoprivrede od 2000. godine