Beograd će ostati bez pozorišta
INTERVJU REDITELJ KOKAN MLADENOVIĆ
Političku kvazielitu i veliki broj umetnika podjednako ne zanima kultura. I jedni i drugi štite nerealne privilegije, a premijere u pozorištima čekaju bolja vremena. Nisu svesni da bez reforme „bolja vremena” neće doći i da će se neka renomirana beogradska pozorišta sledeće godine ugasiti - kaže za „Blic“Kokan Mladenović, reditelj mjuzikla „Zona Zamfirova”, koji je apsolutni pobednik nedavno završenog Sterijinog pozorja.
Posle odlaska sa mesta upravnika Ateljea 212 prošlog novembra, Mladenović više od pola godine režira u inostranstvu. Prvo u Sloveniji, sada u Rumuniji, a na jesen će otići Hrvatsku. Ističe da su srpskom pozorištu potrebne promene u funkcionisanju koje su već decenijama teatarski standard u svetu.
- Ne mogu se rad i uspeh pozorišta bazirati na veštini i upornosti jednog čoveka, nego na novom jasnom sistemu gde neće biti stalno zaposlenih. To je realnost kakvu je diktirao budžet već u 2013. godini, a 2014. glumci neće imati gde da brane svoje „privilegije” iz 1989. Propustili smo priliku da svi zajedno u pozorištu izvedemo radikalne promene u kojima ne bi bilo mesta za „sigurne” plate glumaca koji odbijaju uloge u matičnoj kući. Kakva iskustva nosite posle različitih angažmana u inostranstvu? - U Kopru sam režirao Goldinijev komad „ Sluga dvaju gospodara” koji je premijerno odigran 17. maja. Po slovenačkom modelu zaposleni imaju obavezu da u kućama koje su na istom budžetskom kontu rade za jednu platu. Prevedeno na primer Beograda, to znači da bi svi glumci u pozorištima čiji je osnivač grad Beograd, bez obzira na broj pozorišta u kojima igraju, dobijali jednu platu. U Beogradu sad važi pravilo: mi platu dobijamo, a možda ćemo nešto za nju i da uradimo! Za ovu vrstu lagodnog života više nema uporišta ni u realnom životu ni u raspoloživim finansijama. Nigde na svetu ne postoji
nezarađena plata. Sada radite u Temišvaru.... U Rumuniji pripremam komad „Prometej” koji se bavi delovanjem Džulijana Asanža, osnivača „Vikiliksa”. Na jesen se selim u Rijeku, gde ću u tamošnjem HNK postaviti „ Tri musketara”. Prija mi izmeštanje iz srpskog teatra, zbog nejasnih okolnosti u kojima se stvaraju predstave. Sada režiram u pozorištima gde je glumcima važno da pruže svoj maksimum na sceni i to je veliko rasterećenje za mene.