Neće mi biti lako kad deca odu
Važi za jednu od naših najvoljenijih glumica, ali i za ženu koja ne pravi kompromise. Pričala nam je o rodnom Trebinju, o velikim ulogama i priznanjima, o porodici i predstojećim praznicima
Potresna scena iz filma „Spasitelj“u kojoj Nataša Ninković kao Vera peva uspavanku svojoj bebi da ne bi zaplakala i zbog toga nastradala, dok nju potom mučki ubijaju vojnici, duboko je dirnula sve nas, a nju vinula u zvezde. Danas Nataša (47) za sobom ima karijeru dugu tri decenije i jedna je od naših najtalentovanijih glumica. Stoga nije lako nabrojati sve njene velike uloge i priznanja, počevši od gran prija i nagrade publike u Nišu baš za maestralno dočaran lik zlostavljane žene u „Spasitelju“, u kom je igrala uz Denisa Kvejda i Nastasju Kinski. Usledile su nagrade u Valensijenu i Sočiju, ali i kultne uloge u filmovima „Profesionalac“, „Ivkova slava“, „Klopka“, „Stado“, u serijama „Porodično blago“, „Ranjeni orao“, „Ubice mog oca“, „Senke nad Balkanom 2“, u predstavama „Ukroćena goropad“, „Tre sorele“, „Prah“, „Heda Gabler“, „Mačka na usijanom limenom krovu“...
Trebinju pripadam
A sve je počelo sedamdesetih u njenom rodnom Trebinju. – Trebinje je moj grad i, uopšte, Hercegovina, koja je i dalje inspirativna za mene, a tako će i ostati. To je prostor gde ja pripadam – priča Nataša, koja je detinjstvo provela s roditeljima Brankom i Milenom i bratom Petrom.
U Trebinju je završila osnovnu školu i srednju medicinsku, jer je sanjala da bude lekar. Međutim, nakon prvih glumačkih koraka i prve uloge, koju je s osam godina imala u predstavi „Crvenkapa“, postigla je uspeh na najznačajnijem festivalu amaterskih pozorišta u SFRJ.
Baš zbog toga se kao 18-godišnja devojka preselila u Beograd i upisala Fakultet dramskih umetnosti.
Među njenim kolegama su bili i Vojin Ćetković, koji joj je potom postao
To je isuviše lično i duboko. Da nedostaje mnogo, nedostaje. Oseća se njegovo odsustvo i tako će biti još dugo, kaže o Nebojši Glogovcu, kome je nedavno posvetila nagradu
kum, i Sergej Trifunović, koji ju je tada proglasio najlepšom Beograđankom. Velika ljubav i prijateljstvo od tih studentskih dana vezivalo ju je i za Nebojšu Glogovca, o čijem odlasku teško govori.
– To je isuviše lično i duboko. Da nedostaje mnogo, nedostaje. Oseća se njegovo odsustvo i tako će biti još dugo – kaže Nataša, koja je Glogovcu nedavno posvetila nagradu publike sa filmskih susreta u Nišu za ulogu u filmu „Ajvar“.
Lepo je, kaže, kad neko vaš rad prepozna, ali i da je niški festival daleko od onoga što je bio.
-Publika je ostala jedinstvena, ona je ta koja održava ovaj festival i čini ga omiljenim među glumcima.
Ona dodaje i da je „Ajvar“, u kom igra sa Sergejom Trifunovićem, jedna intimna priča, koju su tako i radili, bez velikih pretenzija i pompe, ali temeljno.
– Uložili sve što smo znali jer nam je bilo stalo. Samim tim smo bili preemotivni, što je nekad zahtevalo strpljenje i mudrost. Kompromise nismo pravili i stvorili smo film kakav smo želeli. To se retko desi jer obično negde usput odustaneš od prvobitne zamisli, skreneš u nedostatku ovog ili onog.
Moraću da nađem hobi
Nataša je publiku oduševila i u seriji „Senke nad Balkanom 2“, gde igra jednu od glavnih ženskih uloga, damu povezanu sa moćnim ljudima s obe strane zakona. Veliku pažnju izazvale su njene vrele scene sa 12 godina mlađim kolegom Andrijom Kuzmanovićem, za koje je priznala da su bile najteže.
– Veoma me je obradovao Bjelin poziv i iznenadila sam se kad mi je rekao za koju me ulogu zove. Nisam do sada imala takve uloge, tako da je to bio veliki izazov – priznaje.
Poznata je po tome što ne pravi kompromise, ali i da nema mnogo strpljenja za ono što joj smeta, pa tako mnogi pamte kako je pre nekoliko godina prekinula izvođenje predstave „Prah“u Budvi jer je muzika iz obližnjih kafića bila preglasna, te je publika nije čula.
– Priželjkujem dobre projekte, što znači dobre tekstove i dobru ekipu, svejedno da li u pozorištu ili ispred kamere. Nemam konkretnih želja u smislu imena – priča Nataša, koja živi u Beogradu sa suprugom Nenadom Šarencem i osamnaestogodišnjim blizancima Lukom i Matijom.
Supruga je upoznala davne 1996. na proslavi Nove godine, a on je tada iza sebe imao brak i dve ćerke. Ljubav su počeli ubrzo potom, a posle godinu i po se venčali. Kako je nedavno izjavila, posle 23 godine braka, s vremenom dođe neka mudrost i naučiš da ne moraš uvek da budeš u pravu. Nekad je bolje oćutati i prihvatiti ono što ne možeš da promeniš. Naravno, pod uslovom da ima ljubavi.
– Kako se približava vreme da deca odu iz kuće, moraću da nađem neki hobi jer to mi neće lako pasti – otkriva Nataša i dodaje da za praznike planira da sa mužem ode na kraći put od nekoliko dana.