Čuvao sam pesmu za Bjelu

Raskošnog glasa, lepog stasa i manira, Nikola može da bude uzor mnogim mladim ljudima. U medijima se pojavljuje samo onda kad ima povod, kao što je sada pesma „Evo ide proleće“za seriju „Žigosani u reketu“

Iako je glas i ljubav prema muzici nasledio od oca, Nikola je uspeo da se izbori za svoje mesto pod muzičkim nebom. Odavno su prestali da ga predstavljaju kao sina Marinka Rokvića, a njegov prodorni glas obara s nogu. Skandali su mu strani, vodi miran porodičan život, a nedavno je postao tata po drugi put. On i supruga Bojana Barović, naša poznata manekenka, dobili su sina Simeona, a mala Leona brata. Osim ovom lepom vešću, obožavaoce je obradovao i novom pesmom „Evo ide proleće“, koju izvodi u seriji „Žigosani u reketu“.

Kako je došlo do saradnje sa Draganom Bjelogrlićem?

– Pesma „Evo ide proleće“nastala je pre osam-devet godina i, kad sam je prvi put čuo, odmah sam shvatio da se radi o dobroj numeri. Sve ove godine čuvao sam je za neku izuzetnu priliku i sad je došlo vreme za to. Radostan sam što je izašla baš u seriji „Žigosani u reketu“, koja mi se i privatno dopada. Inače, sa Draganom Bjelogrlićem trebalo je da sarađujem još za film i seriju „Montevideo, Bog te video“i da pevam pesmu „Pukni, zoro“, ali to se tada nije desilo.

Šta je za vas lepa narodna muzika i po čemu se razlikuje od one druge koju mnogi kritikuju?

– Zna se šta je lepa narodna muzika bez obzira na to da li je izvorna, starogradska ili novokomponovana narodna muzika. Zahvalan sam što imam pesmu „Med i slatko grožđe“, koja je ostala u kafanama. Voleo bih da i „Evo ide proleće“ostane za neka buduća vremena.

Učestvovali ste u rijalitiju „Survajver“. Da li biste opet prihvatili poziv za neki sličan projekat?

– „Survajver“je jedno divno životno iskustvo, posebno što sam tu upoznao Bojanu. Taj koncept rijalitija mi je jedino prijemčiv i sušta je suprotnost od onog što nam se danas nudi kao rijaliti. Ali ne znam da li bih opet prihvatio poziv za tako nešto.

Nedavno ste po drugi put postali tata. Jeste li prisustvovali porođaju i kako je na brata reagovala ćerka Leona?

– Divan je osećaj prisustvovati porođaju. Bio sam uz Bojanu i kad se prvi put porađala i sada. Stvarno je neverovatan trenutak kada na svet dolazi novo biće i nisam hteo to da propustim. A što se tiče Leone, brižna je prema bratu i pazi ga kao prava starija sestra. Prvih dana bila je jedna smešna situacija kad je rekla Bojani: „Dobro, mama, hoćeš li sad da vratiš brata kući?“

Često posećujete manastir Mileševu kod Prijepolja. Zbog čega je on poseban za vas?

– Manastir Mileševa je za nas druga kuća. Svaki put kad odemo tamo, to je jedan poseban doživljaj za nas jer oplemenimo dušu čistom energijom i lepim ljudskim razgovorima.