Budi najbolja verzija sebe, istina ili prevara
Šta se zaista krije iza popularne rečenice „Budite najbolja verzija sebe“? Da li je sve tako jednostavno? Da li su nam pozitivne misli dovoljne za sreću, pitali smo dva klinička psihologa i lajfkouča
Svakodnevno nas iz raznoraznih emisija na TV-u, iz novina, reklama, sa svih strana savetuju bivši glumci, pevači, sportisti, svakakvi stručnjaci, ubeđuju nas da sebi treba svakog jutra u ogledalo da govorimo da smo lepi, pametni. I sve će biti dobro. Život će nam biti lepši. Ali šta se zaista krije iza popularne mantre „Budite najbolja verzija sebe“? Da li je sve tako jednostavno? Da li je moguće da uz pozitivne misli koje sebi iznova ponavljamo budemo srećniji? Rešenje ove dileme potražili smo od dva klinička psihologa i lajfkouča i konačno našli odgovor.
– Budi najbolja verzija sebe znači upravo to. Mi često funkcionišemo ispod svojih sposobnosti, samo reagujemo na okolnosti koje nam se dešavaju, umesto da se aktiviramo i da ih sami stvaramo. A samo tako možemo postati ta najbolja verzija sebe. Tako ostvarujemo svoje kvalitete, nešto što nikad pre nismo probali misleći da ne možemo, a možda možemo – kaže Ljiljana Jagodić, klinički psiholog i lajfkouč.
Razmišljati o lepim stvarima nije dovoljno
Tako je, recimo, anksiozna osoba uvek na oprezu, strahom odgovara na neke okolnosti, najčešće nesvesna zašto se plaši. A kad se suoči sa tim strahom, razumeće odakle on, uveriće sebe da ne mora da se boji i da nešto može da uradi bolje, da bude boja verzija sebe.
Ipak, naša sagovornica napominje da pozitivno razmišljanje samo po sebi nikad nije dovoljno jer naše negativne misli posledica su neke traume iz prošlosti, bilo veće, bilo manje.
– Te mantre i pozitivne misli samo na površnom nivou mogu da pomognu. Ukoliko zaista ne dođemo do uzroka problema i ako emotivno ne prihvatimo samog sebe, teško da će pozitivne misli bilo šta doneti – kaže naša sagovornica i zaklju- čuje da dublji problem nije moguće rešiti bez stručne pomoći i saveta, jer onda bismo svi bili srećni.
Zato je dobro znati gde se krije prava pomoć, sa kojim problemima se valja obratiti lajfkouču, a u čemu pomaže psihoterapeut.
– Psihoterapeutu se obraćaju ljudi koji su u nekoj oblasti života disfunkcionalni, koji osećaju da imaju problem i ne funkcionišu kako treba – priča Nebojša Jovanović, psihoterapeut i lajfkouč.
Treba znati gde se krije pomoć
Ljudi na terapiju idu zbog napada panike, depresije, problema u ljubavi, kada se, recimo, brak raspada, kada se nagomilaju problemi na poslu, pa su prisutne stalne pretnje otkazom. Dakle, povod su emocije u vezi sa ovakvim problemi-
Za reševanje dubljih problema potrebna nam je stručna pomoć. Da nije tako, svi bismo bili srećni
ma, koje čoveka ugrožavaju. Psihoterapeut se bavi razdorima koje imamo i u sebi samima i u odnosu sa drugima. Tada se prilikom terapije ide dublje u ličnost, u prošlost.
S druge strane, koučing služi ljudima koji nemaju ispade u funkcionisanju, ali koji žele da poboljšaju neku oblast svog života.
– Na koučing dolaze oni koji bi da budu bolji u poslu, ljudi koji žele da unaprede svoj stil rukovođenja, oni koji su, recimo, stalno u žurbi i haosu, imaju malo slobodnog vremena, pa traže savet kako da nađu balans – kaže naš sagovornik. Oni se ne vode onim „ja imam emocionalni problem“, već kažu „hoću da naučim neke veštine, pa da bolje upravljam sopstvenim životom“. Osnovna razlika između ova dva zanimanja je što se koučing radi sa, uslovno rečeno, zdravim ljudima. Razlika je i u trajanju jer je za terapiju obično potrebno nekoliko meseci, nekad i godina, a za koučing 10–20 seansi.
Za kraj dobro je znati i da postoji Udruženje za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije, koje obuhvata akreditovane terapeute, savetnike i koučere, pa možete biti sigurni od koga tražite pomoć.