U srcu žene: Jelena Mladenović
Ulična gimnastika je moja strast
Već pet godina, šest dana nedeljno, kad god je lepo vreme, Jelena Mladenović alijas Jeca Vorkaut (23) svako popodne vežba na Tašmajdanu. Ova sićušna, gipka i kao čigra brza Beograđanka sat i po na metalnim šipkama za zgibove i propadanja izvodi akrobacije na kojima mogu da joj pozavide i olimpijski takmičari. Mami poglede brojnih zadivljenih prolaznika, neki joj čestitaju, neki aplaudiraju, neki samo zabezeknuto gledaju, padne i poneko udvaranje, ali ona za to ne mari mnogo. Usredsređena je na trening.
– Ulična gimnastika ili strit vorkaut nije sport, nego veština. Akrobacije mogu da budu vrlo opasne, ali sve zapravo zavisi od stila vežbanja. Vežba se na šipkama uz muziku, koju prati ritam pokreta, a kombinuju se sklekovi, zgibovi i propadanja – objašnjava nam Jelena.
Svakog jutra, kako kaže, na posao kreće s torbom punom opreme, pa kad završi radni dan, presvlači se i pravac na Taš.
Uvek su me privlačili muški sportovi
– Oduvek su me više privlačili muški sportovi. Zanimljiviji su mi jer volim jak adrenalin. Od šeste do 14. godine trenirala sam karate, a godinu dana bavila sam se samo karate borbama u klubu „Partizan“. Posle povrede kičme više nisam mogla, pa sam se bacila na plivanje i ronjenje. Sve dok nisam otkrila strit vorkaut. Bila je to ljubav na prvu vežbu – priča nam sa osmehom ova neobična devojka i dodaje da savladavanje pojedinih vežbi uopšte nije lako, ponekad su potrebni meseci ili godine vežbanja. Važno je imati strpljenja i volje. Povreda, kaže, nema ako se dobro zagrejete pre treninga.
Ne odustaje ni kad su loše vremenske prilike. Od svog stana u Resniku napravila je teretanu.
– Podesila sam vratilo na vratima, a sklekere i šipke za propadanje rasporedila sam po podu – priča nam pomalo svesna koliko nam je sve to čudno.
Želja mi je da napravim ženski klub
Otkad je počela da trenira strit vorkaut, upoznala je mnogo novih ljudi iz Srbije i sveta, putovala je, takmičila se. Žene se u Srbiji uglavnom takmiče samoinicijativno jer je takmičarki malo.
– Na mečevima ima dva-tri minuta po jednom fristajlu, a tri sudije boduju. Žiri ocenjuje ritam, kvalitet elemenata, izdržaje... Nadmećemo se i u sklekovima, čučnjevima ili zgibovima.
Iako je strit vorkaut i kod nas i u svetu muški sport, razlika u vežbama, kaže Jelena, ne postoji, samo su muškarci fizički jači i teže vežbe brže savladaju. Ovaj sport najpopularniji je u Americi i Rusiji, pa tako i Jelena razmišlja da se uskoro otisne preko granice. Najveća podrška su joj mama Ljiljana, otac Predrag i mlađa sestra Marijana.
– Najlepše mi je kad sam okružena ljudima koji dele istu strast. Javlja mi se mnogo ljudi, a ja sam srećna kad nekog uspem da motivišem. Ako više naših devojaka odluči da proba, možda ćemo onda napraviti i ženski klub, ko zna.
Dobra strana ovog sporta jeste što ne košta ništa, vežba se bez trenera, nema posebne opreme, a ima mnogo parkova sa šipkama na igralištu gde može da se vežba, kaže Jelena