Predrag dobio kolica pravo iz Pariza

Ne samo celu Srbiju već i naše ljude u inostranstvu dirnula je priča o Predragu Boškoviću (59) iz Kosjerića i njegovoj majci Olgi (77), koja nepokretnog sina celog života nosi na leđima. U kuću Boškovića nedavno su stigla kolica, koja je čak iz Pariza donirala Đ. M., rodom iz Novog Pazara.

Predrag se od rođenja bori sa cerebralnom paralizom. Skoro šest decenija su majčine noge bile i njegove. Kako sam kaže, Olga živi dva života - svoj i njegov. Na njenim leđima išao je u školu, kretao se po kući i dvorištu, a i dan-danas samo ovu sitnu ženu može da obrgli. Svačija druga pleća su mu široka.

Uprkos svemu tome, Peđa posetioce dočekuje sa osmehom u tipičnoj srpskoj seoskoj kućici. Tako je bilo i u nedelju, kada mu je stigao poklon.

Novopazarka Đ. M. (koja je želela da ostane anonimna) već 22 godine živi u Parizu. Kada je pročitala priču o Boškovićima, pozvala je redakciju „Telegrafa“i ponudila da donira kolica koja je imala kod kuće. Kolica su autobusom stigla iz Pariza, a potom nastavila put do Kosjerića i kuće Boškovića, gde su ih Olga i Predrag dočekali.

- Vaš sam dužnik, kako bih vam se mogao odužiti, ne znam, ali vam se od srca zahvaljujem na učinjenom delu - rekao joj je Peđa kad su se čuli telefonom, iskreno dirnut poklonom žene koja ga ne poznaje, ali se oko njega potrudila.

- Ništa vi meni ne dugujete, samo da ste vi živi i zdravi, da ste dobro i da ih u zdravlju koristite - odgovorila mu je ona.

Kako je rekla za „telegraf. rs“, priča o Boškovićima ju je veoma dotakla.

- Drago mi je da pomognem kome god treba - skromno je kazala ova žena.

Skromni su i Olga i Predrag, pa im je malo i nelagodno što cela Srbija priča o njima. Stotine ljudi su im se u međuvremenu javile da pomognu nudeći im sve i svašta, ali kako kažu, njihova kuća je vredna i radna i oni ni u čemu ne oskudevaju.

Dosad su živeli tiho, nikada ne tražeći ništa ni od koga, okruženi ljubavlju i podrškom Olginog drugog sina i njegove porodice. I sami Kosjerci su se našli u čudu, shvativši da niko nije znao za njihovu borbu. Onda je preko noći cela Srbija, zahvaljujući kućnom prijatelju, fotografu Branku Ostojiću, čula za majku koja svog odraslog sina svakog dana nosi do malene radionice u kojoj on pravi predmete od drveta.