Hvala Amfilohiju na blagoslovu
Ispovest za „Alo!“prvog krštenog transmuškarca
„Zahvalan sam Mitropoliji crnogorsko-primorskoj i mitropolitu Amfilohiju što su mi omogućili da se krstim kao muškarac pod imenom Vuk. Time su pokazali da imaju veliko srce i da Crkva ne pravi razliku među svojim vernicima. Crkva je uvek bila moje utočište i sigurna luka.“
To na početku razgovora za „Alo!“kaže Vuk Adžić (19), prvi transmuškarac kršten u pravoslavnoj crkvi, koji još nije kompletirao period tranzicije, odnosno prelaska iz ženskog u muški pol, pa mu i dalje u ličnoj karti piše da se zove Milena i da je ženskog pola.
Vuk je kršten u nedelju u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, a na krštenje je došao u crnogorskoj narodnoj nošnji. Za kuma je, kako je „Alo!“već pisao, izabrao svog prijatelja iz detinjstva Rastka.
- Ostajem pri tome da ne iznosim detalje o samom činu krštenja, to je ipak intimna stvar. Bio sam i srećan, i tužan. Tužan jer mi je tog dana falila majka. Voleo bih da je došla na krštenje. Zbog toga sam i pustio suzu, kao i moj najbolji prijatelj Rastko, jer je znao koliko mi je teško.
Ali tako je kako je. Ja
svoju porodicu, bez obzira na sve, volim i cenim i moje ruke su za njih raširene. Kako je za mene to bolna tema, stavio bih tačku
na tu priču - kaže Vuk za „Alo!“.
Vera mu je, ističe, pomogla da prebrodi najteže životne situacije, a bilo ih, kako navodi, i previše za njegovih 19 godina.
- Ja sam Vuk Adžić, iako mi u ličnoj karti piše da se zovem Milena i da sam ženskog pola. Znate, nije bilo lako gotovo ceo život boriti se sa tim saznanjem da si zarobljen u pogrešnom telu. Kasnije, javno priznanje ko sam zapravo, odnosno da sam muškarac zarobljen u telu žene, s jedne strane mi je donelo veliko olakšanje, a s druge niz neprijatnih situacija, osuda, čak i fizičkih napada - kaže Vuk.
Na sve što mu se u životu dešavalo danas gleda kao na životne lekcije.
- Priznajem, bilo je trenutaka kada sam pomišljao da odustanem od sebe, odnosno od života. Znajući da je po Bibliji najveći greh oduzeti sebi život, ali i da bog ne daje nikome ništa teže od onoga što može podneti, odlučio sam da se borim i sa samim sobom, i sa drugima. Zasad mi ide. I moja poruka svim ljudima, ne samo pripadnicima LGBT zajednice, jeste da ne odustaju. Ponekad nije lako, ali sve prođe i za sve postoji rešenje - dodaje naš sagovornik.
Vuk je rodom iz Kolašina. Nakon nasilja koje je pretrpeo, napustio je porodičnu kuću i sada živi u LGBT skloništu u Podgorici, koje vodi Forum „Progres“uz finansijsku podršku crnogorskog Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
- Osim mog prijatelja Rastka i sestre od strica Anje, ljudi iz Foruma „Progres“, pre svih Bojana Jokić, moja su velika podrška. Zapravo, oni su sada moja porodica - kaže Vuk. M. K.
Bilo je trenutaka kada sam pomišljao da odustanem od života. Znajući da je po Bibliji najveći greh oduzeti sebi život, ali i da bog ne daje nikome ništa teže od onoga što može podneti, odlučio sam da se borim
Bio sam i srećan, i tužan. Tužan jer mi je toga dana falila majka. Voleo bih da je došla na krštenje. Zbog toga sam i pustio suzu