Zivot, politika, sport
Posleponoćni komentar
Pošto se apsolutno ništa neće promeniti u čovečanstvu, niti tamo gde me jedino i zanima, u mom životu, pišem ovu kolumnu u sredu na četvrtak, noću. Čitaćete je, naravno, u subotu. Počeo sam da starim, pa mi na ganglije idu komentatori SK - „Raketić“, „Diagne“, „Čank“... Alo, bre, zapamti - Rakitić. I ovako se nerviram zbog Barse, još mi ti fališ. Dve godine ga zoveš Raketić, bre. Uzgred, obrni-okreni, i dalje smo prvi, mislim Barsa. Nikako da nas skinu sa tog mesta. Otišli i Ćavi i Inijesta, a Dembele dečko nema pojma. Za senegalsko prezime Dijanje, bezbroj sportista ga ima, a francusko „gn“je vazda bilo „nj“, to mora da si i glup i bezobrazan da izgovoriš Diagne.
P relazim na malo ozbiljniji teren, Ceci uleteli „kantrimeni“. Pa kako da ti kažem, mnogo si se promangupirala, sa sinom šibadžijom i ćerkom iz Monte Karla, a zaboravila si da nema više njega. Pa kako da ti kažem, mala vaspitna mera da se opasuljiš dok je vreme. Da završim, lutko i divo naša, napadači neće biti nađeni. Moja prognoza.
D alje, o razgraničenju sam napisao, mislim, u prvom ili drugom komentaru, još u julu. Davno pre Dačićeve „izjave“. I nema drugog načina. I to je proces. Koji će potrajati. Dva predsednička mandata. Siguran sam.
Zatim, pitaju me ljudi da nabrojim imena prijatelja koji su to ostali i pogotovo onih koji su pobegli. Neću. Mrzi me. Za sada. Ove druge sve znam, znam sve o njima, kao i razloge. Do u „bob“sam upućen. Prvi koji se bude javio i izašao iz mišije rupice, sazivam konferenciju za medije. Spektakularnu. I objasniću da ostane zabeleženo ponaosob ko je ko i šta je koji razlog. Prve, prijatelje, koji nemaju problem da se pogledamo u oči ako treba, mogu da nabrojim. Zar ih nisam već javno nabrojao u prvoj kolumni? Ponoviću, nemam problem: Aleksandar Vučić, Dragan Đilas, Milinko Bujisić, Vlada Đukanovic i kolega Milovan Jovanović. Hvala na pozdravima Slobi Georgijevu, Ratku Femiću, Rajku Nediću, Milojku Pantiću (mada si me malo potkačio...).
D alje... A šta dalje? Dosadno je da pišem, zar ne? Zar nije? Svi upućeni koji ovo čitate znate da znam sve i vi svi sve znate. Čemu onda. Evo, recimo, Zaev ostaje na vlasti dugo, dugo. A Grujevski se više nikada neće vratiti. Neće ni u zatvor, ali držaće ga tako ucenjenog, maltretiranog i na stendbaju straha da li će biti uhapšen godinama. Kao i sve njegove ljude. Na Balkanu ne smete predati vlast ili ste gotovi. Džaba mu novac i nekadašnja moć, sada je večiti ucenjeni potencijalni zatvorenik. Kažem, neće to biti. Ali ako zucne, hoće. Doći će mu policija za pet minuta na vrata sa novom hitro i hitno donesenom „merom“. Tačka 2, 3, 4... „Uticaj na svedoke, mogućnost ponavljanja dela i uznemireno takozvano javno mnjenje...“To ide kao vod , napiše se u fioci kopi-pejst i svakom može da se podmetne i ukaže. Samo je pitanje „jači-tlači“. Jača sila i služba bije manju državu i službu.
Ništa novo u čovečanstvu.
Gledao sam neke izveštaje, pa i jednu emisiju i slažem se - biće Srbija punopravna članica i EU, i NATO pakta.
Bez dileme.
A to je, rekoh li već više puta, pa bar dva predsednička mandata. U stvari, ove kolumne bi trebalo da pišem tek 2027, a ne
2022. Zabrojao sam se.