SPASIOCI U SRBIJI NEMAJU DOZVOLE ZA RAD

Svaki bazen koji prima više od 1.200 ljudi mora da ima dežurnu ambulantu na bazenu sa lekarom, odnosno medicinskom sestrom

Nijedan spasilac na bazenima i kupalištima u Srbiji nema dozvolu za rad, dok 4.500 sportskih objekata, među kojima su i brojni bazeni, kontroliše tek desetak inspektora.

Srbiju se nedavno potresle vesti da su na bazenima u Srbiji nastradali dečak i mladić, od kojih se jedan udavio u bazenu hotela u okolini Jagodine, a drugi u akva-parku u Jakovu, pa se, logično, postavlja i pitanje kakva nam je to bezbednost na bazenima i kupalištima. Nema

dileme da veliku ulogu u bezbednosti kupača na bazenima i kupalištima igraju spasioci. Međutim, problem je što u našoj zemlji nijedan spasilac nema dozvolu za rad, jer da bi neko postao spasilac, kako piše u Zakonu o sportu, mora da prođe obuku na 60 teorijskih i praktičnih časova. Nakon toga, budući spasilac mora da polaže test za dozvolu za rad.

Međutim, sa izdavanjem dozvola za rad spasiocima je zapelo. Crveni krst im je posle obuke, kažu, ne izdaje, jer za to nema zeleno svetlo od Ministarstva sporta, dok u Ministarstvu navode da nisu upoznati s tim da se dozvole ne izdaju.

Vladimir Grujić, predsednik Udruženja spasilaca na vodi Srbije, kaže da ovakva situacija predstavlja veliki problem.

- Ako bismo napravili neku paralelu, to je kao da nijedan vozač u Srbiji nema vozačku dozvolu. Svi su završili obuku za vozača, ali nikada nisu izašli da polažu vožnju kaže Grujić i napominje da bi spasilac svake godine morao da dostavi specijalnoj komisiji lekarsko uverenje, da radi testove, prođe norme, na osnovu čega bi komisija trebalo da utvrdi sposobnost spasioca za rad.

Pored toga, kako navode u Udruženju spasilaca na vodi, bezbednost bazena u privatnom vlasništvu, poput onih u hotelima i akva-parkovima, gotovo da nije pod kontrolom inspekcije.

Imaju li takvi bazeni dovoljan broj spasilaca, ambulantu, redare, da li upozoravaju na klizave podloge, šta je s polomljenim pločicama, samo su neka od pitanja, navode spasioci, koja bi trebalo proveravati i zaštititi građane od eventualnih povreda, čak i kobnih.

Kako kažu, svaki bazen koji prima više od 1.200 ljudi mora da ima dežurnu ambulantu na bazenu sa lekarom, odnosno medicinskom sestrom. Ukoliko bazen ne prima više od 1.200 ljudi, oni moraju da uspostave komunikaciju sa nekom ambulantom koja je u njihovoj blizini.