Mjesečari na čarobnom brijegu
Bez obzira na prihvaćenu terminologiju, jasno je da postoji najširi konsenzus o tome da ulazimo u nezapamćeni period neobično visokog nivoa neizvjesnosti. Na kraći rok možemo očekivati više nestabilnosti, nove rizike, intenzivnije sukobe i nove klimatske
Nekoliko povezanih megapretnji ugrožava našu budućnost. Neke su već dugo u nastajanju, neke su sasvim nove. Niska stopa inflacija u periodu pre pandemije otvorila je put visokim stopama koje danas imamo. Sekularna stagnacija dugotrajno niske stope rasta usled opadanja agregatne tražnje - evoluirala je u stagflaciju kada su se negativni šokovi na strani ponude udružili s efektima relaksiranih monetarnih i fiskalnih politika.
Kamatne stope su dugo bile niske - čak i negativne - a sada ubrzano rastu, podižući cenu zaduživanja, što nosi rizik kaskadnih dužničkih kriza. Prolazi doba hiperglobalizacije, slobodne trgovine, premeštanja proizvodnje u druge zemlje i organizacije lanaca snabdevanja za brze isporuke robe. Zamenjuje ga doba deglobalizacije, protekcionizma, povratka proizvodnih pogona kući (ili bar u prijateljske zemlje), trgovine koja se rukovodi interesima nacionalne bezbednosti i svedenih lanaca snabdevanja.
Geopolitičke prijetnje
Nove geopolitičke pretnje uvećavaju rizik izbijanja novih hladnih ratova i oružanih sukoba i ubrzavaju balkanizaciju globalne ekonomije. Efekti klimatskih promena su sve snažniji i to se događa brže nego što su mnogi prognozirali. Verovatno će i pandemije biti sve češće, snažnije i skuplje. Proboji u razvoju veštačke inteligencije, mašinskom učenju, robotici i automatizaciji prete da prodube nejednakost, proizvedu trajnu tehnološku nezaposlenost i donesu mnogo smrtonosnija oružja za vođenje nekonvencionalnih ratova. Svi pobrojani problemi jačaju otpor demokratskom kapitalizmu i osnažuju populističke, autoritarne i militarističke ekstremiste na levici i desnici.
Ono što sam ja nazvao megapretnjama neki drugi autori su opisivali kao “polikrizu” - termin koji je Financial Times nedavno proglasio za reč godine. Kristalina Georgieva iz
Međunarodnog monetarnog fonda govori o “ukrštanju više problema”. Prošle godine je upozorila na to da se svetska ekonomija nalazi pred “verovatno najtežim ispitom posle Drugog svetskog rata”. Bivši sekretar trezora SAD-A Larry H. Summers izjavio je da se nalazimo u najozbiljnijoj ekonomskoj i finansijskoj krizi posle finansijske krize 2008. U poslednjem Izveštaju o globalnim rizicima - objavljenom neposredno pred okupljanje u Davosu posvećeno “saradnji u fragmentiranom svetu” - Svetski ekonomski forum je upozorio na to da se nalazimo na početku “jedinstvene, neizvesne i burne decenije”.
Bez obzira na prihvaćenu terminologiju, jasno je da postoji najširi konsenzus o tome da ulazimo u nezapamćeni period neobično visokog nivoa neizvesnosti. Na kraći rok možemo očekivati više nestabilnosti, nove rizike, intenzivnije sukobe i nove klimatske katastrofe.
U svom romanu “Čarobni breg”, objavljenom u međuratnom periodu, Thomas Mann je opisao intelektualnu i kulturnu klimu - i ludilo - u periodu pred Prvi svetski rat. Roman koji je počeo da piše pre izbijanja rata završio je tek 1924, što je sigurno odredilo konačni oblik romana. Priča se odvija u sanatorijumu za koji je Mann inspiraciju pronašao u Hotelu Schatzalp na jednom od visova iznad Davosa, onom istom u kome pripadnici svetske elite danas organizuju svoje zabave.
Ova istorijska podudarnost je više nego zanimljiva. Doba megapretnji u kome živimo mnogo više liči na tragični tridesetogodišnji period između 1914. i 1945. nego na 75
Nova “geopolitička depresija” uvećava izglede za izbijanje novih hladnih ratova i oružanih sukoba koji se mogu preklopiti i oteti kontroli